subota, 21. srpnja 2012.

Snicla s dinstanim povrcem i svezom salatom od kelerabe i krastavaca

Ovo bi bio moj prvi recept na blogu,trudicu se da ih bude jos,ali nekako mi je izbor pao bas na ovaj,mozda zato sto sam ga sama smisljala ,a ustvari nije tako tesko...
Potrebno je:
po osobi veca svinjska snicla(moze i krmenadla) ili dve manje,moze komada po zelji :)
za prilog:-veca glavica seckanog crvenog luka
             -dva cena belog luka
             -dva krompira isecena na cetvrtine
             -jedna veca mrkva isecena na kriske
             -seceni persunov list
             -kasicica senfa
             - kasika kisele pavlake
             -biber
             -sol
             -ulje
za salatu -dva nasecena krastavca
             -vece parce sveze i na rende naribane kelerabe
             -jogurt
            -po zelji,sol,sirce ulje

Meso posolite,pobiberite i pecite na zagrejanom ulju po 6-7 minuta sa obe strane pa izvadite na stranu.Na istom ulju stavite da se dinsta luk isecen na rebarca,pa ge przite par minuta i mesajte,dodajte krompir i mrkvu i opet promesajte,posolite i pobiberite i moze se dodati pomalo vode.Vratite nazad meso i smanjite vatru pa neka lagano krcka.Dodajte pred kraj beli luk,persunov list ,senf i pavlaku.Mozete izvaditi meso da se bolje promesa povrce.Proverite da li je dobro zacinjeno.Salata je jednostavna:pomesajte secene krastavce,rendanu kelerabu(ko voli moze da se doda i sveza babura) sa jogurtom i po zelji posolite i dodajte ulje i sirce.Sve lepo slozite na tanjur i ukrasite persunovim listom.Uzivajte uz casu piva.
http://www.coolinarika.com/preview/recept/snicla-sa-dinstanim-povrcem-i-svezom-salatom-od-kelerabe-i-krastavaca/

Razdvojenost

Kako mi je nekada ovo bio dalek pojam.Sada se i pored ove moderne tehnologije posle svakog razgovora sa mojom ljubavi osecam jos usamljenija.Kao da nas razdvaja mnogo toga,a ne samo 6-7 sati voznje.Proslo je vec par meseci otkada mi je muz otisao na novi posao u inostranstvo.Ne predaleko,ali opet dovoljno daleko da se vidamo samo jednom mesecno.I svaki put mi je sve teze podneti rastanak.I mom detetu isto.Kriti suze koje same poteku,bez pitanja...A trenutno izlaza nema.Tesko je podneti tisinu u kuci kad nasa ljubav otputuje i sin koji je uvek dobro raspolozen postane tih i razocaran.Mislila sam da smo mi jedna od onih presretnih malih porodica koje zive skromno i sretno bas zbog saznanja da ima privilegiju biti zajedno.Eh nikad ne reci nikad.To sam vec par puta u zivotu potvrdila.I kao da mi svaki dan pravi oziljke na mojoj dusi,tako da sebi pocinjem da licim iznutra na staru koru drveta. Ali ipak cekam bolje dane,kada cemo ponovo biti zajedno,Svaki dan.Ne samo svakih par nedelja.One dugo,dugo traju,a kad se svo troje zagrlimo kao da mi neko u sekundi rasprsne srecu.I proleti vikend.pa opet ponovo iscekivanje.Ali mnogo vredi taj malecni kratki vikend.Zasada dovoljno da napunimo srca nadom da ce se i nase zeljice ispuniti...