subota, 21. srpnja 2012.

Razdvojenost

Kako mi je nekada ovo bio dalek pojam.Sada se i pored ove moderne tehnologije posle svakog razgovora sa mojom ljubavi osecam jos usamljenija.Kao da nas razdvaja mnogo toga,a ne samo 6-7 sati voznje.Proslo je vec par meseci otkada mi je muz otisao na novi posao u inostranstvo.Ne predaleko,ali opet dovoljno daleko da se vidamo samo jednom mesecno.I svaki put mi je sve teze podneti rastanak.I mom detetu isto.Kriti suze koje same poteku,bez pitanja...A trenutno izlaza nema.Tesko je podneti tisinu u kuci kad nasa ljubav otputuje i sin koji je uvek dobro raspolozen postane tih i razocaran.Mislila sam da smo mi jedna od onih presretnih malih porodica koje zive skromno i sretno bas zbog saznanja da ima privilegiju biti zajedno.Eh nikad ne reci nikad.To sam vec par puta u zivotu potvrdila.I kao da mi svaki dan pravi oziljke na mojoj dusi,tako da sebi pocinjem da licim iznutra na staru koru drveta. Ali ipak cekam bolje dane,kada cemo ponovo biti zajedno,Svaki dan.Ne samo svakih par nedelja.One dugo,dugo traju,a kad se svo troje zagrlimo kao da mi neko u sekundi rasprsne srecu.I proleti vikend.pa opet ponovo iscekivanje.Ali mnogo vredi taj malecni kratki vikend.Zasada dovoljno da napunimo srca nadom da ce se i nase zeljice ispuniti...

Nema komentara:

Objavi komentar